Tigrica

Danas nastanjuje nepregledne prostore unutrašnjosti australijskog kontinenta. Po prirodi je selica i rasprostranjena je širom Australije, iako u manjem broju nastanjuje obalna područja i jugozapadni deo kontinenta. Podvrsta nema.

Poput vrabaca u evropskim gradovima, tigrice nastanjuju gradske parkove i kućne vrtove širom australijskih gradova. Nekoliko su puta ornitolozi neuspešno pokušavali odomaćiti u prirodi Amerike i Indonezije ovu papigu. Manja kolonizacija ovih papiga u prirodi uspela je samo na japanskim ostrvima Hokkaido i Sado, gde i danas žive kao divlje ptice. Nekoliko je puta pokušana i kolonizacija ostrva Lokruma kod Dubrovnika, ali nažalost bez uspeha. Tigrica je travnato zelene boje na grudima, stomaku, trtici i podrepku. Dugi je rep tamnoplave boje, lice, čelo i deo obraza su žuti, a zadnji deo glave i leđa, kao i krila, imaju tigrasto-ljuskasti crtež zelenog perja omeđenog crnom bojom. Kljun je svetle rožnate boje, iznad kljuna je kod mužjaka plava voskovica, a kod ženke je ona bele ili smeđe boje. Ispod kljuna su crne tačke, a na obrazima je malo ljubičasto polje. Prva mutacijska boja tigrica je bila nebesko plava i spontano se pojavila već u prirodi. Zanimljivo je da je japanski car Hirohito prvi par nebesko plavih tigrica kupio za tada basnoslovnih 15.000 dolara. Poređenja radi, u isto je vreme američka filmska diva Gloria Swanson kupila posed i sagradila velelepnu palatu u Holivudu za 19.000 dolara. Uzgojem je stvorena paleta novih boja. Osnove nove boje su: albino bela, lutino žuta, ljubičasta, plava, siva, žuta i izabel žuta. Sve osnovne boje uzgojene su i u nekoliko nijansi, a broj harlekin-šarenih papigica danas prelazi broj 80. Uz prirodnu žutu masku na licu uzgojene su papigice sa belom maskom ili bez maske. Pravilno hranjene i smeštene papigice mogu živeti 12 do 14 godina.