Nimfa (Nymphicus Hollandicus)

Danas je nalazimo širom unutrašnjosti Australije, u šumama i stepskim predelima, a poput tigrice, nastanjuje parkove i predgrađa velikih gradova. Posle tigrice najviše je uzgajana australijska papiga. Prirodna boja joj je tamnosiva, na glavi ima kukmu, a perje kod ušnih otvora je narandžasto.

Mužjak nimfa ima žarkožuto lice, čelo i prednje perje u kukmi. Unutrašnji deo repa i podrepak su mu crne boje, a mala letna pera su bela. Ženke Nimfa papagaji su nešto svetlije sive boje, na licu im je samo naznačena žuta boja, a kukma je jednobojno siva. Rep im je prošaran beličastim tačkicama, a unutrašnji deo repa i podrepak su žuto obojeni sa sivim crtežom.Tokom uzgoja uzgojene su nove boje pa danas imamo nekoliko nijansi sivih nimfi, od tamne gotovo crne do svetlosrebrne mutacije. Lutino žuta sa crvenim očima prva je nova boja papiga nimfa, potom je usledila izabel žula ili cimetna mutacija koja je i danas retka. Sledeća je bila bela boja sa crnim očima, potom perlasta mutacija, te brojne šarene, harlekin mutacije. Poslednje su uzgojene sive nimfe bez obeležja, odnosno crvenog perja na ušnim otvorima i žutog lica. Tokom prošlih godina u Holandiji su uzgojene i bele nimfe bez obeležja, ali ta mutacija još nije stabilna. Mlade nimfe su bledo obojene i nalikuju ženkama, a repovi su im grahorasti. Iako nije pravilo, mladim je mužjacima ušno polje izraženije, a početak kukme ima naznake žute boje, što se može razaznati samo kod prirodne sive boje te kod bele i perlaste mutacije. Najsigurniji način raspoznavanja je izražena krilna crta kod mladih ženki. Nimfa papaji su dobri i poslušni učenici pa se lako i brzo pripitome. Često ih u literaturi nazivaju pernatim mačkama jer se vole maziti po glavi, ali i u predelu usnih otvora. Kada se pripitome, u stanju su satima uživati u vašoj pažnji i maženju prstom. Jedne su od retkih papiga koje vole da se rukom maze od glave do repa poput mačke. Uočeno je da se ženke brže i bolje pripitome te da su privrženije od mužjaka koji katkad znaju biti svojeglavi i zahtevni. U oponašanju govora baš i nisu slavne, ali dvadesetak lakših reči i pokoju kratku rečenicu nauče vrlo brzo iako ponekad izgovor nije čist. Mlade nimfe do tri meseca starosti vrlo brzo nauče govoriti, ali u početku treba birati reči koje nalikuju njihovoj pesmi. Melodiozne reči poput ki-ki, ko-ki, pi-ki koje nalikuju prirodnom glasu brzo će zapamtiti i ponavljati, no kod nimfi je posebno važno da prvu reč nauče izgovarati čisto, bez primesa fućkanja, jer će onda i ostale reči izgovarati pravilno. Fućkanje je ovim papigama prava zabava. Iako uvek mužjaci bolje nauče fućkati, jer im je fućkanje prirodno oglašavanje kada vabe ženku, i ženke mogu naučiti vrlo duge i zahtevne melodije. Osnovu ishrane kod nimfe čini mešavina semenja za srednje papige, a dopunska prehrana i poslastice su temelj za dug i zdrav život. Veliki su ljubitelji jabuka, krušaka i svih vrsta mekanog voća. Vitaminiziranje se mora sprovoditi barem dva puta godišnje, a sipina kost kao osnova minerala mora biti stalno dostupna. Iako su otporne na hladnoću, pa čak i zimi mogu biti napolju, bolje ih je tokom zime držati u toplom prostoru. Slobodan let u prostoriji gde borave potreban im je barem tri puta nedeljno jer im je, osim za opštu kondiciju, neophodan i za psihičko zdravlje i dugovečnost. Mirne su papige i nisu preterano sklone uništavanju drvenih predmeta ako im se osigura sipina kost i mineralni kamen, pa mogu biti satima izvan kaveza, čak i bez stalnog nadzora. Vole da se kupaju cele godine, a neretko se kupaju i u pesku koji mora biti na dnu kaveza. Dobro im je izraditi manji drveni stalak na kojem će uživati u slobodi, a i sprečićete pojavu izmeta po prostoriji. Kavez za nimfe mora biti prostran, a najbolji su oni jednostavnog pravougaonog oblika i prikladne visine. Okrugli kavezi nisu pogodni jer u njima brzo slome svoj dugi rep ili se on raščupa, što im smeta. Sve vrste igračaka rado prihvataju, a najomiljenije su im zvonce i ogledalo. Ponekad i same odaberu svoju najdražu neobičnu igračku poput plastične olovke ili nekog sličnog predmeta koji pronađu u blizini. Dobro se slažu s ostalim kućnim ljubimcima. Ako mlade đodu u novi dom, ne boje se pasa, a mogu se sprijateljiti i sa mačkom, ali to zavisi od mačke. Satima mogu boraviti pored akvarijuma i posmatrati šarene ribice. Neretko ženka nimfe nakon četvrte godine, ponekad i ranije, počinje nositi jaja. To je normalan životni proces. Kada snese sva jaja, obično od 4 do 5, i počne sediti na njima, ostavite joj da osam do deset dana leži na njima. Potom joj svaki dan odstranite po jedno jaje te će ona na taj način zadovoljiti prirodnu potrebu za potomstvom. Nakon tog razdoblja treba malo pojačati prehranu poslasticama. Pogrešno joj je odmah oduzimati jaja čim ih snese jer će ženka stalno nositi nova jaja kako bi nadoknadila nestala, što je neretko izmuči te ugine od iscrpljenosti. Dobro hranjene i pravilno smeštene i držane nimfe mogu doživeti 20 do 25 godina.