Mali Aleksandar (Psittacula Krameri)

Po rasprostranjenosti od svih vrsta srednjh papagaja, izuzimajući nimfu, mali aleksandar spada u teritorijalno najrasprostranjeniju vrstu papagaja. Njegova prirodna prebivailšta prostiru se kako na afričkom, tako na azijskom kontinentu, pa ih srećemo u centralnoj istoč. Africi, Egiptu, Mauricijusu, Zanzibaru, Omanu, Kuvajtu, Iraku, Iranu, Indiji, Indokini, jugoistočnoj Kini.

Veličina ovih papagaja kreće se od 40-42cm. Osnovna boja im je zelena sa svetlije zelenim grudima i karakterističnim crvenim kljunom. Mužjak se od ženke razlikuje po crveno-crnom okovratnom prstenu koji dobija tek posle dve godine starosti, kada ova vrsta papagaja i postaje polno zrela. Inače pol mladih ptica je veoma teško razlikovati jer su bukvalno identične.Genetskim radom dobijeno je puno različitih mutacija. Žuta(lutino), plava, bela(albino), siva, oliva, svetlo plava, cimetna, pa, u poslednje vreme plava sa belom glavom, bela sa plavom glavom, bela sa plavom glavom i zelenim repom su neke od mutacija koje srećemo u volijerama odgajivača.

Mali aleksandar je najčešće čuvana vrsta iz roda Psittacula. Krajnje je graciozan, nije preterano zahtevan u pogledu ishrane i prednost je u prilično lakom parenju i odgajivanju mladih.U dosta dubokim dupljama dreća ženka polaže 3-5 belih jaja veličine 24x30mm i leži na njima naredna 22 dana. Nakon šest nedelja od izleganja, mladi će napustiti gnezdo, već poprilično oformljeni i operjali, sa nešto kraćim repom, koji će vremenom dostići punu dužinu. Ostaju sa roditeljima još 4-5 nedelja učeći da jedu i stičući letačko znanje.

Hrani se zrnevljem suncokreta, prosa, ovsa, svetlog semena, američkog i sirka šećerca, konoplje, kao i kukuruzom kokičarem uz dodatak voća-jabuke, i povrća-šargarepe, spanaća, paprike sa semenom i drškom, krastavca i posebno listom maslačka, peršunom, što mu predstavlja posebnu poslasticu. Kupus i povrće iz te porodice treba izbegavati jer postoji mogućnost dobijanja proliva, što u dužem periodu može da izazove i tragičan ishod.